Duško Domanović Читуља за Страхињу Ненадића
Тог јутра, као и сваког претходног у последњих пет, десет, или можда петнаест година, није се сећао, а није му ни било важно, Страхиња Ненадић се пробудио тачно у седам и петнаест, почешао међуножје, протегао се задовољно, хитро устао, размрдао врат, урадио двадесет склекова, а када је отишао на пишање, приметио је у огледалу чудну [...]
Duško Domanović Балада
Мали, ова песма је алиби за љубав, рекао ми је, наизглед замишљен над једним насловом у рукопису, тада будући рецензент моје будуће књиге, у клубу мог будућег издавача, који је тек одсутно климао главом и одобравао сваку моју реч, предлажући успут могуће начине компензације за штампу, као да је објављивање књиге нешто посве свакидашње и [...]
Draško Ređep Песници и љубавниви су надосаднији људи на свету
Разговарао Душко Домановић
Драшко Ређеп, један од несумњиво најеминентнијих живих књижевних критичара на простору, како ове, тако и претходних балканских држава и државица, иако безброј пута оспораван, потцењиван, или, можда, прецењиван, али и даље изузетно присутан, иза себе има више од пола века критичарског стажа, његова библиографија броји преко шест хиљада јединица, а све функције које [...]
Duško Domanović Тишина
Тишина говори све оно што он сам никада не би смео да каже. Занемели језик трне у грчу подмукло прећутаног злочина. Тама собе распукла се у замазаном прозорском окну. Из ноћи, испресецане фаровима и буком, вреба заједљива звер луталица: руга се његовој паралисаној снази, његовој неутољеној а свесно потиснутој глади. Ветар. Мирише снег. Ватра, давно [...]
Duško Domanović Рачун
Димитрије Осипович Ушуров – Србин руског порекла („славног порекла“, како је то сам често волео да каже), благо погрбљена, доброћудна громада, од око четрдесет година, нервозан и разбарушен, углавном насмејан, и скоро непријатно бучан и раздражљив, чак и када говори о најбаналнијим стварима. Био је то помало несрећан спој сељачког гегавог хода са елеганцијом и [...]
Duško Domanović Јутро
Био је то некада сасвим мали, живахан пас, црне, коврџаве длаке и клемпавих ушију. Моји родитељи су га негде пронашли и поклонили ми га да се забавим. Пас је имао чудну навику да скида тек опрани веш са жице, и развлачи га по дворишту, или да са терасе одабере увек најскупљи пар обуће и однесе [...]
Duško Domanović Ноћ
Као јефтина курва, ноћ је прострла сву своју гадост по неудобном градском бетону. Уплашени странци, чврсто завезани у себе, тетурају под неподношљивим бременом ћутње. Живот постоји да би га неко живео, и у томе је сва његова иронија. Наквашеном улицом језиво одјекује звук пивских флаша које се по навици сударају, без речи и без значења. [...]
Duško Domanović Прозор
Кроз прозор моје нове собе пружа се поприлично обичан и посве сиромашан поглед: један промрзао, огољен јаблан, некако неукусно и небрижно забоден у неравни травњак прекривен прљавим градским снегом; нешто даље, кратки исечак широке сиве улице, са свом оном буком, трком и привидном живошћу, којима се тако лицемерно закитила; и на крају, као последња, непробојна [...]
Loading ...