Marica Puškaš Буђење

Било је дана када се осећао јак као коњ, када је могао да полупа пола света и да се никога не боји. Тих дана је на све гледао са презиром, јер обични анонимни пролазници нису били достојни његове интелигенције, образовања, њега целога ђутуре са свим горушицама, лошим задасима и смрдљивим чарапама. Осећао се као Наполеон. [...]

Frensis Ford Kopola Антијунаци под кишом метака

Пише Марица Пушкаш

Френсис Форд Копола сигурно је једна од најсвестранијих личности америчког филма, јер је током четрдесет година дуге каријере као редитељ, продуцент или сценариста учествовао у стварању више од педесет филмова. његов редитељски опус чине култна остварења попут Апокалипсе сада и серијала филмова Кум, те криминалистичко-музичког филма Котон клуб и комедије са елементима фантастике [...]

Srđan Dragojević Ми нисмо анђели 2

Приручник за удаваче и српски графити

Пише Марица Пушкаш

Бескрајне наставке филмских (и литерарних) хитова патентирали су прагматични људи, а о њиховим разлозима да то учине излишно је и размишљати. Поменимо само све оне „Терминаторе”, „Алиене”, „Предаторе”, „Рокије” и „Рамбое”, а о култним кољачима, попут Мајка Мајерса, џејсона и Фредија, да и не говоримо. Свакако не треба [...]

Vampirski филм

Пише Марица Пушкаш

Како упокојити вампира

Аристократско бледило и урођена елеганција крвопија које дању спавају у својим ковчезима, а ноћу глођу вратове и сишу крв јадних удавача – бар како их је окарактерисао енглески писац Брем Стокер („Дракула”) – одувек су опчињавали најшири круг читалаца, а касније и филмофила. Вампири су били популарни без обзира да ли [...]

Marica Puškaš Хладноћа

Како је хладно, како је хладно, како је хладно… Зашто је овде увек тако хладно, зими, лети, ујутру, у подне… Увек прангија кошава, нека ветрина ледена, завлачи се у очи, раздире уши… Тапкао је у месту, али су прсти на ногама већ почели да му се коче. Потколенице су му се најежиле, а колена куцкала [...]

Marica Puškaš Пад

Прво је мислио да је само тужан. Једноставна, досадна туга у људи који су проживели, научили нешто, видели штошта, па сада под старе дане чаме у кућама са високим плафонима и мемљивим намештајем. Али то није била та врста туге. Није жалио ни за студентским данима када је путовао у Русију (када га је у [...]

Marica Puškaš Ноћ

Возио је толико дуго да је уморан већ неколико пута затворио очи на пар тренутака. Фарови ретких аутомобила који су долазили из супротног правца стварали су му велики проблем, па је после сваког таквог сусрета секунду-две био слеп. Протрљао би очи, избечио се у мрак, који су једва савладавала дуга светла његовог „југа”, и настављао [...]