Dragoslav Čupić Маске
За όιυος, једину службеницу Делфског пророчишта, дружбеницу Мистерија, свештеницу музике, за неутешитеља, баштиника визије и заноса и дивних и страхотних истина, за чувара светог отрова који није допустио неспретном разуму да се саплиће о себе, већ да баци поглед даље – преко себе. У себе.
ево Народа пре него што га је бог могао порећи;
Међутим, не [...]
Dejan Bogojević У утроби подрума
У утроби подрума
Видео сам изукрштану гомилу дасака на самом улазу у подрум. Неколико огољених цигала и врата, тек одшкринута. Из унутрашњости подрума ширио се некакав мирис тескобе. Реско је пецкао ноздрве које су се у спорим ритмовима шириле и скупљале.
Стајати испред једног непознатог подрума не значи много, чак не значи ништа, али сам и даље [...]
Marica Puškaš Буђење
Било је дана када се осећао јак као коњ, када је могао да полупа пола света и да се никога не боји. Тих дана је на све гледао са презиром, јер обични анонимни пролазници нису били достојни његове интелигенције, образовања, њега целога ђутуре са свим горушицама, лошим задасима и смрдљивим чарапама. Осећао се као Наполеон. [...]
Aleksandar Vulin Три смрти
Спуштајући ролетне на мусавим, одавно неочишћеним прозорима, Светлана је помислила како је дан заиста леп, и како након дужег времена жели да се шета улицама и удише ваздух збуњујуће касног пролећа. Звук откључавања улазних врата прену је, и она се окрену замало уплашена. Мушки кораци нису били праћени гласом, али она је добро знала ко [...]
Ivan Dimitrijević Брзаковић
Према идеји Александре Мијаиловић
Влада ли један заиста Велики, доле се једва зна да је ту.
Онај који долази за њим вољен је и хваљен.
Наследника овога се боје.
А његов наследник биће исмејан.
Лао-це, Тао-те-кинг, из књиге о смислу и врлини, VI век п. н. е.
Неколико секунди времешни рабаџија само је зачуђено посматрао странца тупим, мамурним погледом! Да је [...]
Slobodan Bošković Обдукција
Одломци из романа
2
(…)
- Из више разлога, а можда и зато што је Налог вапај умирућег света и позив да се удруже просуте снаге, да крену противу свеопштег распадања: сна, лепоте и живота. Можда се од нас тражи мало више што смо национално и историјски били увек некако ближи еdžитy, што смо… То не значи да [...]
Duško Domanović Тишина
Тишина говори све оно што он сам никада не би смео да каже. Занемели језик трне у грчу подмукло прећутаног злочина. Тама собе распукла се у замазаном прозорском окну. Из ноћи, испресецане фаровима и буком, вреба заједљива звер луталица: руга се његовој паралисаној снази, његовој неутољеној а свесно потиснутој глади. Ветар. Мирише снег. Ватра, давно [...]
Duško Domanović Рачун
Димитрије Осипович Ушуров – Србин руског порекла („славног порекла“, како је то сам често волео да каже), благо погрбљена, доброћудна громада, од око четрдесет година, нервозан и разбарушен, углавном насмејан, и скоро непријатно бучан и раздражљив, чак и када говори о најбаналнијим стварима. Био је то помало несрећан спој сељачког гегавог хода са елеганцијом и [...]
Duško Domanović Јутро
Био је то некада сасвим мали, живахан пас, црне, коврџаве длаке и клемпавих ушију. Моји родитељи су га негде пронашли и поклонили ми га да се забавим. Пас је имао чудну навику да скида тек опрани веш са жице, и развлачи га по дворишту, или да са терасе одабере увек најскупљи пар обуће и однесе [...]
Duško Domanović Ноћ
Као јефтина курва, ноћ је прострла сву своју гадост по неудобном градском бетону. Уплашени странци, чврсто завезани у себе, тетурају под неподношљивим бременом ћутње. Живот постоји да би га неко живео, и у томе је сва његова иронија. Наквашеном улицом језиво одјекује звук пивских флаша које се по навици сударају, без речи и без значења. [...]
Loading ...