Ekscentar: Место стваралачког сусрета
Пројектант: дипл. арх. Гордан Јарић
Графички прикази и фотографије: дипл. арх. Гордан Јарић
Текст: Гордан Јарић у сарадњи са Дејаном Перишићем
Комплекс Тврђаве пројектован је према некадашњим потребама аустријске војске. Данас је он културно-историјски споменик и изгубио је своју првобитну намену. Постојање културног центра у оквиру Тврђаве омогућило би претварање пасивног споменика културе у место активног културног живота; [...]
Pij Sokrate – држава части
Пише Саша Гајић
Однос уметника и политичке власти
У свести просечног, академски образованог западњачког интелектуалца, сам помен Сократове смрти уздигнут је на пиједестал митског примера отпора индивидуе тоталитарној заједници, и представља први славни историјски пример жртвовања појединца зарад истине и слободе, супротстављен колективном, општем интересу, и као такав, сматра се претечом модерног индивидуализма на којем почива савремена [...]
Хлеба, игара и глобализације
Пише Зоран Грбић
Сећам се да се моје прво свесно (само)питање о смислености глобализације појавило негде крајем осамдесетих. Тада је загребачки Старт објавио на својим страницама једну фотографију муслиманских ратника како негде у некој Авганистанској пећини на телевизору прикљученом на агрегат, мирно посматрају најновије авантуре Рамбоа. Иако је касније постало јасно да је фотографија била део [...]
Evropska kultura: Отуђење или демонизација
Пише Миљан Мијушковић
„И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу, и закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће.“ (Откривење [...]
Novi feudalizam: (Анти)утопија у настајању
Пише Саша Гајић
Настанак идеје о „новом средњовековљу“ унутар модерне европске мисли на прелазу из XIX у XX век, везује се за тадашњи корпус тзв. кризеолошке литературе, тј. оних умова који су, након Ничеа као свог несумњивог претече, развијали теорије о узроцима духовне, а потом и сваке друге кризе модерне цивилизације, као и о могућим излазима [...]
Proces: Говор мржње вс слобода говора
Пише Александар Бркић
Оптужба
То је један од услова за суочавање Србије с недавном ратном прошлошћу, а то је и услов за нормализацију односа у региону и за правилну интерпретацију ратова на простору бивше Југославије.
(Соња Бисерко о потреби да међународна заједница подржи тужбу БиХ против Србије за геноцид; 27. јануар 2006; извор: Бета)
Да ли бисте се сложили [...]
Posle postmoderne: Ко да сутра не постоји
Пише Алескандар Дунђерин
Бег у подземље
Када је генерација, која се делимично окупила и око часописа Стање ствари, средином деведесетих покушавала да продре на књижевну сцену тада Треће Југославије, Савезне Републике Југославије, сукоб између традиционалиста и постмодерниста улазио је већ у завршну фазу. Чинило се, те 1996. године, када је у редакцији часописа Књижевне новине организован округли [...]
Kultura u 21. veku: Шта после постмодернизма?
Пише Саша Гајић
Када се данас проблематизује питање будућности развоја културе у XXI веку, било да се она третира у свом класично-хуманистичком, било у глобално-идеолошком кључу, одговори на питање шта следи после постмодерне најчешће се своде на указивање на могућности употребе нових модерних технологија у стваралаштву, то јест на причу о померању постојећих уметничких граница новим [...]
Poetička futurologija: Мртва поетика и живи књижевници
Пише Слободан Владушић
I
„Дан после“? Хм. Када сам подигао е-маил А. Д-а, који ми је у неколико реченица не само објаснио шта се од мене очекује у темату под насловом „Дан после“, већ и изнео свој провокативан поетички став о новом сентиментализму, одједном сам схватио да се налазим у једној сасвим новој ситуацији. Наиме, већ дуго [...]
Припитомљени монстер
Пише Слободан Владушић
Шта једна књижевност треба да уради да би њени читаоци преживели
У једној од епизода hi-tech серије X-files, могли смо приметити једну наоко класичну анонимну сцену: сем познатих јунака чија имена сви познајете и који су незаменљиви, ту се налазе и епизодисти одре|ени да погину и/или обаве неке помоћне послове. Налазимо се дакле, изван [...]