Postmoderna: „Коперникански обрт“ у поимању истине

Пише Александар Турукало
Опште место савремене стварности и тренутног стања ствари у свим сферама остваривања егзистенције, од политике и науке до културе и уметности, лежи у једном темељном и опште прихваћеном ставу спрам стварности света и друштва, ствари и човека. Тај став је уобличен у широко дефинисаном појму постмодерне. Намера овог текста није покушај да се [...]

Muzički festivali: Носиоци културних вредности или симулације култа?

Пише Саша Гајић

Поводом фестивала EXIT 05

Уз до сада невиђену медијску подршку, овогодишњи музички фестивал Еxит (одржан на Петроварадинској тврђави од 7-10. јула 2005 године) стекао је дефинитивну репутацију регионалног културног феномена. „Култура излаза“, „најважнији културни догађај у овом делу Европе“, „носилац нових вредности“, само су неке од синтагми којих се, у својим хвалсопевима о [...]

Civilizacija zla: О филозифији Николе Кајтеза

Пише Милан Антуновић

Прави проблем сваке револуције, дакако и сваке револуционарне власти, лежи у иманентној гравитацији ка сличним догађајима у будућности. А, као што знамо, у страху су големе очи. Стављајући акценат на неке од форми понашања, вредновања и, напросто, најбезличнијег интелектуалног битисања, проповедника и шамана глобалистичко-либералне провинијенције, од камена темељаца њихових моралних хоризоната, до агресивних [...]

Један мит да влада свима

Пише Саша Гајић

Један Прстен да влада свима, један за свима сеже,
Један Прстен да све окупи и у таму их свеже

Већ више од пола века трају дискусије на тему да ли је Толкин пишући Господара прстенова дао бајковиту алегорију нашег света, или је само искористио бајколико наслеђе да направи роман који служи за пуку забаву. Да [...]

Crnogorski jezik: Језик је кућа бића

Пише Вуко Велаш
Важни мислиоци и школе мишљења, из култура које су успјешне, које важе и арбитрирају, појаве какве производи наш карневал поимају као: лудило језуитизма, неронско лудило, лудило субјективизма, и као инструментално помрачење ума.
За овим сазнањима не заостају, нимало, старе епистеме којима нас опомиње номинална баштина: о карневалу сујете и стида, супербије и срамоте, самопрезира [...]

Crnogorski jezik: Лако је плитку бару мутити

Пише Радинко Крулановић
Философ Макс Шелер је рекао како најпрецизнија дефиниција човјека гласи: „Човјек је биће које може да каже НЕ!“ Међутим, у Црној Гори ова дефиниција и нема велико важење и примјена јој је мала из разлога што актуелни режим одлучује кад шта и како треба казати. Изузимам оне који не климају главом по наредби, [...]

Crnogorski jezik: Човјек је створење језика

Пише Миомир Бели Ковачевић
Свако ново историјско вријеме је продужена прошлост обогаћена стваралачком динамиком. „Унутрашња веза са прошлошћу најдубље је обраћање споменицима прошлости и смелост стваралачког почетка“, устврдио је Берђајев. У Црној Гори не постоји рационална историјска свијест, зато народ живи у „бунилу садашњости“, заборављене прошлости и сумњиве будућности. Једино овдје ратују вријеме и простор, географија [...]

Времепланетарног номадизма

Пише Синиша Туцић

Нису имали много тешкоћа
учећи мајмуна да пише песме:
прво су га закаишили за столицу,
затим су му везали писаљку за шаку
(папир је већ био прикуцан доле).
Онда се др Плавушко наднео преко рутавог рамена
и дошапнуо му право у уво
- Изгледа да сте се добро сместили.
Зашто не покушате да напишете штогод?
Џемс Тејт: Учећи мајмуна да пише [...]

Crnogorski jezik: Проглас професора и наставника Српског језика (Никшић 2004)

Супротно од става лингвистичке науке, кршећи Устав и Општи закон о образовању, просвјетна власт у Црној Гори преименовала је на почетку ове школске године (2004/2005) наставни предмет српски језик и књижевност у матерњи (српски, црногорски, бошњачки и хрватски) језик и књижевност. Бранећи наш професионални статус, и пружајући отпор насиљу над Уставом РЦГ и науком, одбили [...]

Crnogorski jezik: Опет рат за српски језик

Пише Петар Рмуш
Прва половина 19. вијека код јужнословенских народа у знаку је буђења националне свијести, ослобађања од вјековног ропства и свеколиког културног препорода. Нестајало је старо вријеме, погубно и разорно, препуно рана и уздаха, а рађало се ново, слободарско и животодајно, успостављало је спектар културних преображаја – нови језик, нови стих – ударило темеље нове [...]