Zoran Živković Пишем све само не СФ
Разговарали Александар Дунђерин и Божица Савић
Рођен је у Београду 1948. године. Дипломирао је 1973. на Одсеку за општу књижевност с теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду, магистрирао 1979, а докторирао 1982. године, такође на београдском Универзитету. Један је од најпревођенијих српских писаца свих времена. Његова дела појавила су се на тридесетак језика, а књиге су [...]
Andrej Kurkov Компромис између уметности и тржишта
Разговарала Ивана Гргурић
Дела водећег украјинског писца и сценаристе Андреја Куркова спој су америчког криминалистичког жанра и руске традиције велике нарације, хибрид сличан америчким романима без хепиенда.
Ваше књиге преведене су на више од 30 језика, а преко „Паидеиног“ издања романа „Пикник на леду“, прошле године упознала вас је и читалачка публика у Србији. Како се осећа [...]
Draško Ređep Песници и љубавниви су надосаднији људи на свету
Разговарао Душко Домановић
Драшко Ређеп, један од несумњиво најеминентнијих живих књижевних критичара на простору, како ове, тако и претходних балканских држава и државица, иако безброј пута оспораван, потцењиван, или, можда, прецењиван, али и даље изузетно присутан, иза себе има више од пола века критичарског стажа, његова библиографија броји преко шест хиљада јединица, а све функције које [...]
Goran Petrović Научимо језик
Разговарала Драгана Белеслијин
У српској литератури нема много писаца који, попут Вас, могу да се похвале чињеницом да су доживели одличан пријем код читалачке публике (један сте од наших најчитанијих савремених писаца) и, истовремено, да су освојили престижне књижевне награде (НИН-ова, ”Виталова”, награда ”Меша Селимовић”…). Шта је за писца важније: да буде читан и популаран или [...]
Slobodan R. Bošković У потрази за смирењем и истинском хуманошћу
Разговарао Миљан Мијушковић
Професоре, за Вас кажу да сте били јаднако успјешни као писац и као педагог? Колико је то тачно?
Ја сам се бавио педагошким радом четрдестет година, а истовремено писао сам своје романе, приповјетке и драме. Мој педагошки рад је завршен и чини ми се да је био успјешан. То су и други посвједочили, [...]
Miro Vuksanović Суштина књижевности је у истом у друкчијем
Разговарала Ивана Гргурић
Тајна је откривена: овогодишњи лауреат НИН-овог признања за најбољи роман године и књижевне награде „Меша Селимовић“, новосадски књижевник Миро Вуксановић, одрекао се писања „краткорочних“ књига. Рудар језика и зналац старине, Вуксановић древност приповедања надограђује врхунском уметничком имагинацијом и магијом драматургије, ослањајући се при том на реч као на алфу и омегу битисања и [...]
Desanka Ostojić У крвавом српском колу
Разговарао Александар Дунђерин
Ваше дебитантско остварење, роман После снова умире човек (1999), припада врсти исповедне прозе, представља фингирану аутобиографију натопљену личним емоцијама и рефлексијама. У свом првом роману злу као историјској константи супроставили сте снове као апстракне, али ипак оствариве могућности изласка из пакла у које се човек затворио. Песимизам који је наглашен у Ваша [...]
Sava Damjanov Симпатичност генетске инфантилности
Разговарали Александар Дунђерин, Срђан Миљковић и Милан Антуновић
Чини се да је Ваш научно-истраживачки рад у великој мери усмерен на оспоравање тезе Јована Деретића да је српска књижевност своју препознатљивост изградила искључиво на начелима нефикционалности и народности, која су јој омогућила постојање књижевних дела високог степена естетске и историјско-књижевне вредности. Шта, по Вашем мишљењу, представља [...]
Aleksandar Vulin У сукобу са злом
Разговарао Александар Дунђерин
Своју књижевну каријеру започели сте сатиричним делом „Политарт; Политика и како је препознати“ у којем сте, кроз објашњење кључних појмова, као у речнику, покушали да демистификујете улогу и значај политичке елите. Да ли је ова књига ваш лични обрачун са политичким елитама у Србији, или она представља једно песимистичко сведочанство да је употреба [...]
Slobodan Tišma Постоји ли живот?
Разговарао Синиша Туцић
Као уметник имали сте периоде непојављивања у јавном књижевном животу – двадесет година нисте нигде објављивали. Зашто?
Последњи пут сам 1977. године, у Летопису Матице српске, објавио један дужи текст (у ствари целину од десет текстова-песама) под насловом Врт као то. А књига Маниризми изашла је 1995. године. Осамнаест година нисам ништа објављивао [...]
Loading ...