Goran Cvetković Орфејев силзак у Хад
Разговарали: Александар Дунђерин, Agnieszka Łasek и Мила Гавриловић
Академско позориште Бранко Крсмановић основано је 1922. године у Београду. Основао га је Мата Милошевић (преминуо у 95-ој години живота, другог дана после чувеног пожара у ЈДП-у) у својој 19-ој години, заједно са неколицином његових колега студената. њихов циљ био је да изразе неке своје позоришно- бунтовне идеје [...]
Milica Mićić Dimovska Порука без лепоте казивања нема значаја
Разговарала Agnieszka Lasek
Ваш књижевни деби припада годинама када су се појавили ‘’нови реалисти’’. Ипак, определили сте се за традиционалнију варијанту реализма, којој сте остали верни већ више тридесет година, колико и траје Ваш књижевни пут. Занима ме чему се може приписати Ваша непоколебљивост у том погледу? Да ли сматрате да су постигнућа реализма најпогоднија [...]
Darko Popovicki Кроз симболе вертикалом ума
Разговарао Владимир Перић
Парадигматична је прича да је почетна фаза сваког ликовног уметника усредсређена на рад на документарној грађи. Због чега се одабир објекта фиксирао на жени?
Дакле, сматрам да мотив жене није нешто што је од посебног значаја за моје стваралаштво, нити сам окупиран тиме. То што сам сликао девојке у првој фази свога стваралаштва, само [...]
Tomislav Marković Снег на испиту зрелости
Разговарала Мила Гавриловић
Будући да своју прву књигу Графите на улицу! започињеш Лецовом изреком да је највеће књижевно дело реченица, очигледно настављаш његов напор да се лепа уметност афористике врати на пиједестал са ког је срозана.
Чини ми се да лепа уметност афористике није срозана. Такво стање српског афоризма давна је прошлост и припада времену пре [...]
Srđan Dragojević Јеби га, Америка ми је судбински предодређена
Разговарали Александар Дунђерин и Драган Росић
Гледајући филм ‘’Ми нисмо анђели’’, а посебно обраћајући пажњу на његов тематско-мотивски склоп и начин карактеризације два главна јунака (Анђела и Ђавола), намеће се закључак да он много дугује традицији мефистофеловске књижевности (пре свега Гетеовом ‘’Фаусту’’). Будући да сте се бавили и књижевним радом, било би веома занимљиво да [...]
Jovan Zivlak Трагање за изгубљеном Итаком
Разговарао Милош Галетин
У Вашој књизи Аурине сенке, између осталих, имате и есеј о усамљености, односно о отуђености човековој у граду, која је данас, тако се чини, већа но икада. Да ли је поезија један од видова да се она премости?
Усамљеност је суштинска фигура модерног живота, иако, како можемо да видимо, живимо у карневалском времену, времену [...]
Bogomil Karlavaris Сабир прогона промена
Разговарао Владимир Перић
Исходиште свих одговора лежи у чињеницама:
А
У мом ликовном изражавању константан је став темељен на индивидуалном сензибилитету о нестварности идеје и концепта, који сублимише људску осетљивост за јединство супротних односа у простору;
Б
подстицај за израз налази се у неочекиваним оптичким призорима;
В
током развоја утицаје сам само интегрисао у свој израз; никада нисам прихватио метод обликовања других [...]
Milan Antunović У времену (неизлечиве) болести човека и уметности
Разговарали Владимир Перић, Александар Дунђерин, Минка Стијеповић, Гаврило Томић
Чини ми се да ће твоје, последње до сада објављено дело, роман ‘’Копун’’, остати упамћено пре свега захваљујући двема специфичностима – радикално компликованој и херметичној структури и прилично неуобичајеном односу према ликовима. Мозаик, састављен од епизода, које не само да су лабаво повезане, већ као да нису [...]
Nenad Grujičić У звездарнику језика
Разговарао Срђан Миљковић
Сонет је у Вашој поезији присутан и на плану језичке јединице, и на плану тематике, он је честа форма Вашег песничког израза, у неким случајевима га персонификујете, па с њим водите и дијалог. Из свега овога види се да је сонет за Вас нешто више од форме, нешто више од сталног облика [...]
Goran Marković Девијација стварности
Разговарала Драгана Белеслијин
Филмски редитељ Горан Марковић на овогодишњем Стеријином позорју представио се новосадској публици редитељским (‘’Београдска трилогија’’, по тексту Биљане Србљановић) и литерарним остварењем (‘’Турнеја’’ у режији М. Караџића – награђена представа). Након девет снимљених играних филмова (“Специјално васпитање“, “Мајстори, мајстори“, “Национална класа“, “Вариола вера“, “Тајванска канаста“, “Већ виђено“, “Сабирни центар“, “Тито и ја“ и [...]
Loading ...