Marica Puškaš Хладноћа
Како је хладно, како је хладно, како је хладно… Зашто је овде увек тако хладно, зими, лети, ујутру, у подне… Увек прангија кошава, нека ветрина ледена, завлачи се у очи, раздире уши… Тапкао је у месту, али су прсти на ногама већ почели да му се коче. Потколенице су му се најежиле, а колена куцкала [...]
Marica Puškaš Пад
Прво је мислио да је само тужан. Једноставна, досадна туга у људи који су проживели, научили нешто, видели штошта, па сада под старе дане чаме у кућама са високим плафонима и мемљивим намештајем. Али то није била та врста туге. Није жалио ни за студентским данима када је путовао у Русију (када га је у [...]
Marica Puškaš Ноћ
Возио је толико дуго да је уморан већ неколико пута затворио очи на пар тренутака. Фарови ретких аутомобила који су долазили из супротног правца стварали су му велики проблем, па је после сваког таквог сусрета секунду-две био слеп. Протрљао би очи, избечио се у мрак, који су једва савладавала дуга светла његовог „југа”, и настављао [...]
Loading ...